Velika priča

About Velika priča

Ovu moju priču nisam slučajno nazvala „Velika“ mene pre veliki-a-o uvek asocira na jedno, A to je čovek. Biti veliki čovek, nije ni malo lako. Samo čovek, e to je već nešto veliko. Htela sam da vam mojom pričom u kojoj se prepliću sadašnjost i prošlost, a budućnost samo nazire u malim dozama, pokažem kako ja vidim život i kako vi volela da ga vidite i vi. Sve male stvari koje sačinjavaju našu svakodnevnicu, mogu da stanu u jednu veliku priču koju svi možete da ispričate. Priča je lepa onoliko koliko se trudimo da je samo kreiramo i ulepšamo. Osmeh otvara sva vrata i velikia i mala. Kada jednom uđemo nasmejani kroz ta vrata, preći će nam u naviku i jedva ćemo čekati da opet uđemo. U vremenu u kojem život prolazi kao na filmskoj traci, ako bar jednom u toku dana ne prođemo kroz ta vrata, izgubićemo mnogo.
Možda sam mogla da vam napišem neki roman, kriminalističku priču, ljubavnu romansu, naučnofantastičnu. Ali mi takve priče živimo. Ja sam pisala ono što je izletelo iz mog srca, u svesci A-4 sa linijama, i ništa nisam sakrila od vas. Ništa cenzurisala, kitila, citirala. Ne kažem da su sve reči moje, koristila sam i tvoje. Volela bih da se pronađete ovim redovima, setite svog detinjstva, uspomenam, da pokažete vašoj deci kako se živi ispravno i nasmejano da im svaki dan otvarate vrata delite osmehe. Deca pamte osmehe i vraćaju osmehom. Volite komšinicu u godinama, sama, odnesite joj malo parče torte ili pite koju ste napravili. Njen pogled će vam sve reći. Biće toliko veliki, da će te zahvaliti univerzumu što ste se rodili baš takvi kakvi jeste. Nadam se i želim, jako, da ću dopreti do vaših srca otvoriti ih i pokrenuti veliku energiju koja če zahvatiti celu zemaljsku kuglu i preplaviti je dobrotom, osmesima i ljubavlju.